Dug put suočavanja
Nesigurnost, neprincipijelnost, poslovna (ne)kultura i moral, primer su kako ne treba raditi, kaže Srđan Janićijević
Privreda Srbije je među najnerazvijenijima u Evropi. Iskustvo o sopstvenom neznanju je maglovito, a državni organi i politika ne idu naruku razvoju privredne aktivnosti. Nesigurnost, neprincipijelnost, poslovna (ne)kultura i etika, mogu da posluže kao primer kako ne treba raditi, kaže za naš list Srđan Janićijević, osnivač kompanije za razvoj poslovnih projekata Komon sens, koji je 15 godina proveo na rukovodećim položajima u najvećim međunarodnim kompanijama. Vratio se u svoju Srbiju pun vere da prikupljeno iskustvo, znanje i poznanstva može na najbolji način da joj ponudi.
Zato u svojevrsnom osvrtu unapred kaže da u svetu važimo za ne baš poštene i jednostavne poslovne partnere. Za nas je nemoguće ono što je drugde lako ostvarivo, a često uspevamo u onome što je u drugim zemljama neshvatljivo. Zato strani kapital nema mnogo poverenja u takvu sredinu. Bez velikih iluzija, kaže, pred nama je dug put suočavanja sa sobom.
Da bismo se, međutim, pomerili sa sadašnje mrtve tačke ne treba mnogo. Čak nije važno ni to ko je na vlasti ako se budemo držali osnovnih pravila zdravog razuma, kućnog vaspitanja i elementarnog poštenja. U ozbiljnom poslovnom svetu reč i džentlmenski sporazum važniji su od ugovora, jer se tako razvija poverenje koje je uvod u poslove. Državna administracija, na čelu sa vladom, ministrima i službenicima ne treba da čini ništa originalno - dovoljno je da ćute i rade, obećavajući samo što je realno i moguće. To važi kako za domaće tako i za strane partnere koji su naročito osetljivi na reč i princip. Nema mesta samouverenosti. Za naš nezavidan ekonomski položaj neprimerena je bilo kakva bahatost, lažno samopouzdanje, primitivna duhovitost i prosjačka kreativnost.
Stranci nisu zla kob
Otuda valjda, primećuje Janićijević, i naše izvesno zaziranje od velikih svetskih kompanija. A one to ne bi bile da nisu bolje i uspešnije od regionalnih, a naročito domaćih. One nisu za nas zla kob, već privilegija što su tu. Od naše dece, kaže, makar se s tim mnogi ne složili, one će napraviti prave poslovne ljude, doneti rast privrede i društva, viši standard i kvalitet života. One su najbolji primer da postajemo deo sveta. Od najvećih 500 svetskih kompanija kod nas je, za sada, jedva desetak. "Nadajmo se i radujmo njihovom dolasku i ne nasedajmo populizmu neznalica. Kada svaki veći grad u Srbiji bude imao po jednu svetski priznatu kompaniju, kojoj će biti dobar domaćin, nećemo više govoriti o krizi. A ni o tolikoj ulozi države", naglašava Janićijević.
Najveće domaće kompanije, načelno, nisu protiv dolaska stranog kapitala, a sve čine da on ne dođe. A ako baš mora da dođe, neka bude kod njih ili da prođe kroz njih. To je razumljivo, ali štetno. Ulaskom stranog umanjuje se značaj lokalnog kapitala i dolazi do razvoja konkurencije. To je dobro za našu zemlju. Strani kapital će učiniti domaći boljim prema zaposlenima i sredini u kojoj se oplođuje. Disciplinovaće državu, popraviće celokupno privredno okruženje. Iz toga će na kraju imati koristi domaće kompanije. Strani kapital ne može bez domaćeg okruženja i vremenom će učiniti sve da se ispuni jedan cilj, a to je oplodnja kapitala, stranog ili domaćeg - svejedno.
Najvažnije je preduzetništvo
Naša preduzeća, čini se Janićijeviću, često opstruiraju pozitivne i neophodne privredne tokove na putu ka normalnoj ekonomiji. Lični interes, strah od nepoznatog, neznanje, primitivizam, inat... samo su neke od pojava koje on sreće na tom putu ekonomske neminovnosti. Nadu uliva činjenica što ćemo i mi biti deo šireg ekonomskog prostora - hteli mi to ili ne. I neće biti po "našem" nego po ekonomskom principu kreiranja vrednosti.
Mnoga naša preduzeća su privatizovana, kaže naš sagovornik. Društvena imovina konačno dobija vlasnika. To je pozitivan pomak. Da li će novi vlasnici znati i umeti da od svojih preduzeća naprave uspešne poslovne modele - drugo je pitanje. Videćemo još mnogo promena, menjaće se vlasnici preduzeća, biće bankrota i ostalih pojava normalnih za dinamičnu tržišnu ekonomiju. Ali, preispitivanje procesa privatizacije mora se ograničiti samo na one oblasti u kojima je napravljena greška ili zloupotreba. Ne kažnjavati nove vlasnike ako su država ili njeni službenici radili suprotno zakonu i poslovnoj etici. Novi vlasnici već su rizikovali da ulože novac i to mora da se poštuje.
Mi smo agresivan, preduzetan narod. Volimo da rizikujemo, važimo za kreativne ljude. Sve su to početne osobine preduzetništva. Zašto je, međutim, za poslednje tri godine otvoreno jedva nešto više od tri hiljade preduzeća u Srbiji? Šta nije u redu? Zbog čega radije kritikujemo nego što stvaramo? Uzrok je u preteranom samopouzdanju i imidžu koji "biznismeni" imaju. To će se vremenom promeniti, očekuje Janićijević.
Naša zemlja je jedna od retkih ekonomija koja dozvoljava bavljenje poslom uz relativno mali ulog. Ako ste dobili otpremninu, jer ste višak, nemojte da potrošite sve na kola i veš mašinu, već uložite u ono što znate da radite. Niko vam neće pomoći osim sami sebi. Vlade će se menjati, vlasnici takođe, a vi, ako držite do sebe, ne trošite energiju pričajući kako su drugi nesposobni, nepošteni ili neznalice. Krenite od ove Nove godine i postanite svoj čovek. To je jedna od divnih osobina preduzetništva i tržišne privrede", rekao je na kraju Janićijević.
