Bolje domaći, nego strani investitor
Domaća preduzeća nisu konkurentna na inostranom tržištu, jer im je znanje "domaće", a tehnika kreiranja vrednosti najčešće vezana za neoriginalna i zastarela znanja. Strani investitor ne donosi samo kapital, već i znanje i pravila koja nama nedostaju. On unapredjuje okruženje i povećava konkurentnost domaćih preduzeća.
Primer: U zemljama Centralne i Istočne Evrope glavni pokretač razvoja bile su upravo strane kompanije i njihove tehnologije, počevši od prehrambene industrije, preko usluga, gradjevinarstva i ostalih privrednih grana. Dovoljno je uporediti Segedin i Temišvar pre 10 godina i sad.
Zaključak: Nema ekonomskog razvoja bez značajnog učešća stranih kompanija.
Mi znamo, samo nam nedostaje kapital
Poznvanje posla podrazumeva da znate i kako da dođete do finansijskih sredstava. Onog ko ima finansijska sredstva treba ubediti da će njegov kapital kod vas biti siguran i uvećan.
primer: Naši bankari ne govore o nedostatku kapitala, već o nedostatku ozbiljnih projekata u koje vredi ulagati i ljudi koji umeju i znaju kako da te projekte ostvare.
Zaključak: Nama nedostaju iskusni ljudi koji poznaju posao, bolje nego kapital.
Bolje investicioni, nego strateški partner
Investicioni partner daje kapital sa ciljem da za dve ili tri godine izvuče ono što je uložio i da zaradi. Strateški partner je onaj koji ulaže kapital, ali i znanje i pravila ponašanja. On je spreman da podnese i gubitak, ako to nalaže strateški razvoj preduzeća ili tržišta.
Primer: US Steel.
Zaključak: Strateški partner je više i bolje od investicionog partnera, jer je spreman da zarad većeg strateškog cilja žrtvuje kratkoročnu dobit.
Multinacionalne kompanije su loše
Multinacionalne kompanije su nastale tako što su prvo bile nacionalne. Kada im je tržište postalo malo, počele su da šire svoje poslove na tržišta različitih naconalnih, kulturnih i poslovnih običaja. Da bi preživele na stranim tržištima multinacionalne kompanije su morale imati bolji i uspešniji poslovni model nego nacionalne kompanije. U tranzicionoj ekonomiji podižu opšti nivo poslovne svesti i prakse. Obrazuju kadrove. Postavljaju standarde. Šire dobre vesti o vašoj zemlji po svojoj medjunarodnoj mreži i time podstiču investiciou klimu. One stimulišu domaća preduzeća da budu bolja.
Primer: Multinacionalne kompanije su na samom vrhu liste najuspešnijih svetskih kompanija. Takodje, u svim zemljama u razvoju i razvijenim zemljama multinacionalne kompanije imaju vodeću ulogu.
Zaključak: Retke su zemlje u kojima nisu prisutne multinacionalne kompanije ili one nisu dobrodošle.
Mi smo neverovatno važno tržište i možemo da biramo
Srbija je jedno od najsiromašnijih evropskih tržišta i nismo interesantni izvan šireg regionalnog konteksta. Ozbiljne svetske kompanije nemaju strpljenja da se beskonačno bave našim "specifičnostima". Cena vremenom biva sve niža za ono što imamo i znamo.
Primer: Vrednost naših preduzeća krajem osamdesetih je bila višestruko veća nego danas.
Zaključak: Ne treba propustiti šansu, jer sledeća može da bude još lošija. Mesta za ulaganje u svetu je mnogo.
Možemo mi sami
Domaći privrednici koji privatizuju državni kapital, u suštini, osim promene vlasništva, ne donose ništa novo. Ono što treba da napravi razliku je poslovna praksa moderne tržišne privrede koju domaći privrednici uglavnom nemaju.
Primer: Retki su primeri (ako ih ima uopšte) u protekle tri godine da je u lokalnim privatizacionim procesima napravljeno nešto kvalitetno novo, osim što se promenio vlasnik.
Zaključak: Mi ne možemo sami, jer nemamo znanje. Kad roba menja vlasnika, to ne znači da će roba postati bolja.
Nećemo se prodati / izgubićemo nezavisnost
Ono što nas najviše čini zavisnim je nedostatak svesti o sopstvenom neznanju, a to je idealna podloga za manipulacije.
Primer: Zemlje koje su se uspesno izgubile "nezavisnost": Rusija, Ceska & Slovacka, Poljska, Rumunija, Madjarska u periodu 1990-1996. Samo Poljska danas ima bruto nacionalni dohodak od oko 5 600 dolara po glavi stanovnika, što je skoro cetiri puta vise od nase zemlje.
Zaključak: Što pre prihvatimo strana znanja, to nam je veća šansa da uvidimo koliko zaista znamo. Tek tada počinje proces sticanja nezavisnosti.
Ne damo naš nacionalni interes
Zašto bi "stranac" vladao nečim što je naša "nacionalna" vrednost?
Primer Da li su Milka ili Toblerone postali manje švajcarski od kada ih je kupila multinacionalna kompanija? Naprotiv. Čuveni engleski Jaguar i Land Rover koji su bili nacionalni ponos Engleske su takodje postali deo multinacionalnih kompanija.
Zaključak: U ekonomiji je primaran samo ekonomski interes. Kada postoji ekonomski, on moze postati i nacionalni. Što ste siromašniji to vam ekonomski interes mora biti presudniji.
Novi gazda će da otpušta
Vlasnici, bilo strani ili domaći su nemilosrdni. Oni ulažu novac, znanje i vreme u neku privrednu delatnost. Zadatak im je da naprave efikasan model i motivišu one koji tome doprinose. Efikasnost je ne krasti od sebe, društva ili zaposlenih. Nema socijalističko-samoupravnih pojava, uranilovke, naduvanih faktura, provizija, paralelnih privatnih poslova i ostalog. To je uništilo društvena preduzeća, a dobrim delom i prelilo kapital u privatne firme soc-direktora i njihovih bliskih saradnika.
Primer: Pravilo je da preduzeća posle restrukturiranja postaje uspešnije, a zaposleni motivisaniji, jer vide unapredjenje posla. Uzmimo primer Škode u Češkoj, koja je nakon transformacije kapitala postala jedno od najprofitabilnijih i najprestižnijih čeških "nacionalnih" preduzeća.
Zaključak: Ne plašite se promena. One će doneti jasna pravila. Ako ne za nas, onda za našu decu.
Zašto nas niko nije pitao"? (sindikat)
Uloga sindikata je važna. On štiti prava zaposlenih u preduzeću i trudi se da ih poveća u odnosu na zakonski minimum. Što je preduzeće uspešnije, to su prava zaposlenih veća. Kod nas su sindikati uključeni u posao. Malo je pouzdanih poslodavaca, a ni samoupravljanje još nije sasvim zaboravljeno.
Primer: U uspešnim kompanijama sindikat nije deo poslovodstva. On brine o kantinama za jelo, odmorima, proslavama i ostalim lepim stvarima.
Zaključak: Kada postoji poverenje, podela posla je jednostavna.
Stranac gleda samo na profit
Kada se kaže "stranac" misli se menadžer sa stranim radnim iskustvom. A to znači neko ko je racionalan, profesionalan i fer. "Stranac" nije sentimentalan prema našim samoupravnim reliktima.
Primer: Takvi "stranci" su u roku od 10 godina u većini tranzicionih ekonomija potpuno promenili sliku poslovne etike i prakse i omogućili da većina tih ekonomija danas ima kadrove koji mogu da se izvoze u druge zemlje. (Uzmimo primer privatizovane pivare u Češkoj. Nakon što je SABMiller doneo sa sobom svetsko iskustvo u unapredjenju poslovanja, lokalno pivo Pilsner Urquell postalo je jedan od najznačajnih izvoznih proizvoda, a kadrovi znatno profesionalniji.
Zaključak: Što je više "stranaca" to ćemo brže postati suštinski deo šire ekonomske zajednice.
Ovo je naša najbolja firma
U kontekstu naše ekonomije ovo ne znači ništa, jer su standardi veoma niski. Takodje je logično da najbolje svetske kompanije kupuju najbolja domaća preduzeća.To je kompliment.
Primer: Philip Morris, Nestle, P&G, Coca-Cola
Zaključak: Regionalne i evropske integracije su neminovnost. Moramo se meriti prema onom što nas u budućnosti čeka i pridružiti se onom ko našu konkurentnost može da poveća u najkraćem roku. Time ćemo se najbolje zaštititi.
Nisu tu čista posla ili kako su to smuvali
U našoj javnosti, nećete čuti ni za jedan regularan primer poslovne aktivnosti. Sve je posledica mućke, prevare, zakulisnih radnji i ostalog. Nije jasno da li se tome divimo ili preziremo.
Primer: Bezbroj.
Zaključak: Slavimo pozitivne primere, prave uspehe, rezultate rada, upornosti i znanja. Jedino tako možemo da napravimo razliku.
Mi smo (ćemo biti) lider na balkanu
Često se čuje kako tek što nismo postali ekonomski lider na Balkanu. Imamo dobar geografski položaj. Imamo energiju (ljudsku) koja, ako se usmeri, ponekad može nešo da uradi. Uskoro ćemo biti carinska unija sa zemljama iz okruženja hteli mi to ili ne. Tada će se tek videti koliko smo nekonkurentni. Nema te industrije u kojoj nas neće potući Rumuni, Madjari, Slovenci i Hrvati. A preko njih krupniji strani kapital koji je tamo ušao devedesetih. I biće ista priča kao pre. Slovenci bolje razumeju Srbe, nego Englezi i Amerikanci, pa što ne bi sve išlo preko njih.
Primer: Setite se kako je bilo osamdesetih. Navedite ko je od ozbiljnih stranih investitora došao u poslednje tri godine. Pogledajte kako su strana preduzeća načičkana u zemljama oko nas. (Peugeot, SABMiller)
Zaključak: Teško ćemo postati lider u bilo čemu. Treba što pre da potrčimo do onih koji još nisu odustali od nas. Jedino ćemo tako moći da doživimo autentičnu promenu. Ili više volimo da nam opet neko od naših suseda priča kako je to na Zapadu?
