EVROPA: Vaša oblast u biznisu je unapređenje i razvoj poslovanja. Šta je to što pre svega nameravate da razvijete i unapredite u Politici?
JANIĆIJEVIĆ: I u Politici može da se unapredi mnogo toga. Uvek i svuda sve može biti bolje. Voleo bih da za sobom ostavim vodeće tiraže svih Politikinih izdanja, prvu ili drugu poziciju na tržištu u svakoj kategoriji u kojoj se takmičimo. Voleo bih da se naše novine ni po sadržini ni po izgledu ne razlikuju od bilo kojih novina u zemljama gde je tržiste stabilno. Zaposleni i njihove porodice treba da budu ponosni što su deo Politikine kuće. Ako si dobar u onome šta radiš i proizvodiš rezultate, između tebe i drugim mora biti razlike. Na kraju, voleo bih da Politika bude profitni centar koji će obezbeđivati razumnu dobit i rast kapitala na dobrobit akcionara. Sve ovo zvuči jednostavno, ali da bi bilo tako, trebaće mnogo pametnog rada.
EVROPA: Kada čujete da je Politika nacionalna institucija, a poslednjih dana ste to sigurno slušali više nego inače, na šta prvo pomislite? Da li je to u vašem slučaju pomalo dvosmislen pojam – nacionalna institucija – a nije muzej, i treba da zarađuje pare?
JANIĆIJEVIĆ: Da je Politika institucija od nacionalnog značaja, to dosad nije osporio niko. To je brend broj jedan u industriji štampanih medija. Ali ništa nije zauvek, svaki naraštaj mora da opravda taj značaj.
EVROPA: Da li treba da zarađuje?
JANIĆIJEVIĆ: Zaključite sami. Jedino list Politika ima program i koncept zacrtan pre jednog veka. Utoliko je zadatak delikatniji. Što se ostalih izdanja tiče, tu ima uspešnijih i manje uspešnih poslovnih primera.
EVROPA: Šta vidite kao najveću šansu, a šta kao najveći balast Politike?
JANIĆIJEVIĆ: Najveća šansa Politike je što je i danas možda u prilici, koja se u naše vreme nikome ne ukazuje tako često, da postane lider i, kako se to popularno kaže, da ponovo «zasija kao zvezda u Gutenbergovoj galaksiji». Jedini teret koji se i na nas pretovara je opasnost da inspiracija za neslogu i svađu oko cilja i puta nadvlada svako pozitivno nadahnuće.
EVROPA: Kako ste, recimo, u poslednjih godinu dana ocenjivali Politiku kao čitalac?
JANIĆIJEVIĆ: Ne mogu tačno da ocenim njenih poslednjih godinu dana. Usudio bih se da kažem da su za poslednjih dve-tri godine izabrani pravi orijentiri. Politika bolje izgleda, ima modernizovane sadržaje, više liči na svetske novine nego ranije. Opšta ocena: napredak.
EVROPA: Pretpostavljam da želite da u vašem mandatu bude što više biznisa, a što manje politike. Pa ipak, da li ste spremni i na ovo drugo, teško da ga neće biti?
JANIĆIJEVIĆ: Ima poučnih poslovica na tu temu... U svakom poslu koji zahteva rad sa mnogo ljudi ima i politike. Svaka veća firma ima svoju politiku. Što je firma veća, to je i politika složenija. Zamislite kako izgleda sastanak Upravnog odbora Dženeral elektrika ili Majkrosofta. Akcionari imaju svoje konceptualne i materijalne interese, a operativni menadžment iste, slične ili različite. To je prirodno i ja sam spreman za takve izazove.
EVROPA: Drakulić u DSS i Cepter u OK su, kao i vi, u svoj, u osnovi, politički okršaj ušli sa onom vrstom ležernosti ljudi koji su karijere napravili u inostranstvu – da postoje stvari koje se ne rade. I obojica su pometeni upravo na nepoznavanju stvari koje se ne rade. Mislite li da bi vam njihovo iskustvo moglo biti dragoceno?
JANIĆIJEVIĆ: Kako da ne. Ja u ovaj posao ne ulazim nimalo ležerno. Mnogo oblasti tek treba otvoriti i razjasniti. Iz slučajeva koje ste pomenuli mogli bismo da naučimo tri osnovne stvari: prvo, ja sam uveren da ni jedan ni drugi nisu ušli u te poslove iz nekih petparačkih ciljeva. To su naši ljudi koji su negde drugde uspeli da postignu rezultat. Ne sumnjam u plemenitost njihovih namera. Drugo, nama su kao društvu potrebni znanje i iskustvo. Što više možemo da ih privučemo, to ćemo brže uspeti da se oporavimo. Time što smo otuđili od sebe neke ljude koji nešto znaju nismo dobili ni mi, a ni oni.
EVROPA: Šta je vaš zaključak?
JANIĆIJEVIĆ: Na kraju, javno mnjenje i svi mi treba da se okanemo priča o stvarima koje ne znamo i koje nisu naš posao. Ništa lakše nego biti ekspert u kafani. Biti stručnjak u oblastima koje ti nisu struka, to ja naša specijalnost. Što manje znam o nečemu, to sam glasniji i samouvereniji. Zaključak je da svaki uspešan odnos mora da bude win-win za obe strane i U se’ i u svoje kljuse. Dolazim iz sveta u kome se samo u uslovima pozitivne energije može raditi i nadati uspehu. Nema posla ako ga podrivaju sumnje i antagonizmi.
EVROPA: Kakva je sada Srbija za poslovanje u odnosu na vreme kada ste se 2001. godine vratili u zemlju?
JANIĆIJEVIĆ: Srbija je u tipičnoj fazi za zemlje tranzicije, to je faza entuzijazma i poleta po principu Sve što leti, to se jede. Netipična faza je ona koja je nastala posle ubistva premijera i apatija koja je posle toga zavladala. Posle je usledila faza oporavka, koja traje.
Ništa se neće desiti preko noći. Kao što se nikad nije nigde ni desilo, osim u arapskim zemljama kada su pronašli naftu. Ostaje da građani Srbije pljunu u šake i krenu na posao. Jedino tako ćemo ostati živi i zdravi.
EVROPA: Da li ste ikada razmišljali na temu zašto najveći deo intelektualaca i obrazovanih ljudi u Srbiji ne ume da pravi novac?
JANIĆIJEVIĆ: Privatnik je osamdesetih bio crna ovca. Devedesetih je bio kriminalac. Sada je neophodnost. Ako se privatni sektor ne razvija, nema nam ni hleba ni napretka. Intelektualac je tipičan homo sovjetikus izum. Ljudi su obrazovani ili neobrazovani. U biznisu su uspešniji obrazovani od onih koji to nisu. Ima izuzetaka koji nisu pravilo.
Koliko ima fakultetski obrazovanih ljudi kod nas koji se bave glupostima, a navodno rade u svojoj struci? Niti rade nešto što vole, niti ih za to plaćaju kako treba. Intelektualac popravlja tranzistore po komšiluku i to radi fenomenalno, a u nekoj firmi se sindikalno raspravlja da li da mu daju polutku koju su mu dužni od 1994.
EVROPA: Šta biste mu savetovali da uradi?
JANIĆIJEVIĆ: Ako bi se svako ko ovo čita setio šta radi najbolje i u čemu uživa, savetovao bih mu da se lati tog posla. Tako bismo za polovinu smanjili socijalne tenzije i počeli da kreiramo vrednost. Da li da kažem da bi u tom slučaju sve oko nas izgledalo lepše? Nema sramnih poslova, ali je sramota naplaćivati ono što nisi uradio ili ne znaš da radiš.
EVROPA: Da li je Politika vaša najveća poslovna odluka? Ako nije, koja je to odluka bila?
JANIĆIJEVIĆ: Ako uspemo u onome što Politika može i treba da bude, onda će to biti najbolja poslovna odluka. Do sada mi je u karijeri svaki korak bio bolji od prethodnog. Moje životno opredeljenje je komon sens. To je razvoj i unapređenje poslovanja. Politika će biti projekat od jedne do tri godine, u zavisnosti šta akcionari od mene budu tražili. Potom – nazad u bazu iz koje si došao.
EVROPA: Šta je, po vama, potrebno da se u Srbiji dogodi pa da vesti iz biznisa dospeju na naslovne strane, na primer, Politike?
JANIĆIJEVIĆ: Da počnemo da slavimo uspehe od kojih se živi. Politika nije ekonomska novina, ali je interes celog društva da pokrene kreiranje vrednosti. Čini mi se da se ta tema kuva na sve strane. Svaki građanin Srbije mora nešto da stvori! Bilo šta, samo neka stvori. Eto i Politici novih sadržaja.
EVROPA: U jednom intervjuu povodom preuzimanja dužnosti rekli ste da biste voleli da u Politici ponovo vidite ljude koji su iz nje svojevremeno otišli. Koga najviše? I, mislite li da je to moguće?
JANIĆIJEVIĆ: Da počnemo od pokojnih. Kakvih je tu ljudi bilo i šta su oni sve pisali! Moramo da izvučemo te priče i teme, koje su, siguran sam, i danas aktuelne. Možda ne bi bilo suvišno da počnemo od hronologije najvažnijih istorijskih događaja. Od savremenika, iz razumljivih razloga, ne bih pominjao nikoga. Kupujte Politiku i nemojte se iznenaditi ako u njoj vidite nekoga koga ste voleli da vidite, a do sada niste imali prilike.
EVROPA: Kada ste pre Politike počinjali radni dan, koje novine ste najpre otvarali?
JANIĆIJEVIĆ: Kad god sam čitao novine, čitao sam Politiku. Kada sam otvarao novine, onda su to bile one koje služe za gledanje a ne za čitanje. Nažalost, nisam imao vremena da čitam novine svaki dan. Sada ću to uvesti kao radnu obavezu.
EVROPA: Kada bi od vas tražili da ispričate skasku o biznisu u Srbiji, šta biste ispričali?
JANIĆIJEVIĆ: Otvorili smo privatnu firmu. Leto prošle godine. Klijenata ni od korova. Zvoni telefon u subotu pred ručak. Jedan od partnera zakazuje hitan sastanak. Došao investicioni fond iz Slovenije, hteo bi da uloži velike pare pa im treba neko kao što smo mi. Odem od kuće uz, za takve prilike, uobičajene propratne komentare supruge i dece. U kancelariji svi moji i neki Slovenci koje predvodi Slovenac-Bosanac. Krene to onako uobičajeno, mi smo super, sve je genijalno, sve znamo, itd. Slovenac-Bosanac u jednom trenutku reče: «Treba nam konsultant kao što ste vi». Pitam: «A za koju oblast vam treba konsultant?». «Da tutne kovertu gde već treba.» Shvatim da mi je upropastio subotu i kažem: „Koverte šalji poštom!». Tako je počeo prvi biznis.
EVROPA: Da li Komon sens na ćirilici, kako glasi logo vaše firme, znači samo zdrav razum ili još nešto?
JANIĆIJEVIĆ: Komon sens je jedan. Zdrav razum je svuda jedan te isti. Kad se rasplamsaju diskusije po velikim firmama i dospeju u ćorsokak, skoro po pravilu neko ih prekida rečima: «Vratimo se zdravom razumu!».
Šteta što je kod nas izraz seljačka logika postao posprdan. A seljačka logika je u osnovi zdrava.
EVROPA: Šta najpre savetujete svom stranom prijatelju koji bi želeo da novac uloži u Srbiju?
JANIĆIJEVIĆ: Da dođe u Srbiju i da radi, a ne samo da uloži pare. Više nam fali znanja nego para.
EVROPA: Koje srpske novinare najradije čitate?
JANIĆIJEVIĆ: Ako pomenem neko ime, odmah će početi spekulacije. Čitam novinare-analitičare koji umeju da misle i znaju vrednost reči. Nije redak slučaj da mi ponude prizmu o kojoj nisam sam razmišljao. Novinare koji mi ne nude tuđe mišljenje kao svoje verujući da nisam čitao original. Najbolji su oni koji vam uvek otvaraju neku novu kockicu u glavi, tako da se osetite za jedno zrnce pametnijim. Najbolji i najpametniji su oni koji su i najpismeniji.
Antrfile
Uticaji
Vlada treba da uloži pare u profesionalce
EVROPA: U nekim medijima se vaše imenovanje doživljava kao namera vlade da uoči najverovatnije izborne godine uspostavi kontrolu nad nekim medijima. Šta mislite o tome?
JANIĆIJEVIĆ: Ukoliko je to bio cilj jednog od akcionara (države), siguran sam da su mogli da nađu mnogo boljeg kandidata. Oni koje su izabrali opovrgavaju takve prigovore. Nisam član nijedne partije, niti sam to ikada bio. Nikada nisam radio u medijima a kamoli kontrolisao medije. Radio sam uglavnom kao neko ko je na različite načine finansirao medije.
Vlada će imati mnogo više uspeha ako se osloni na kvalifikovane ljude i njih postavi na mesta u kojima je država akcionar. Prošla su vremena kada su ljudi postavljani radi puke kontrole. Sada su važnije druge računice. Kada bih radio strateški poslovni razvoj vlade, sugerisao bih im da na čelo svih preduzeća u kojima postoji značajan deo akcija države postave najbolje profesionalce. To košta, ali se isplati. Najbolji marketing su rezultati.
EVROPA: Plaši li vas to što je kroz svoju stogodišnju istoriju Politika sve do Koštunice uglavnom bila provladina?
JANIĆIJEVIĆ: Ne. Politika je list centra. U društvenom smislu treba da odražava mišljenje većine – da bi takav bio i njen tiraž. To ne znači da neće voditi računa o interesima manjine. Naprotiv, Politika je uvek bila i pomalo šik. Vlada je izabrana od skupštinske većine i takođe treba da predstavlja i zastupa mišljenje većine građana. Vlada i vodeći dnevni list mogu da komuniciraju sa istom ciljnom grupom. Za vladu je bitno biračko telo. Za Politiku su bitni čitaoci.
EVROPA: Šta je ono što će vam kao ranije stečeno iskustvo poslužiti i biti najdragocenije u Politici?
JANIĆIJEVIĆ: Iskustvo u unapređenju poslovanja Beogradske filharmonije je dragoceno. To je javna, nacionalna ustanova koja ima specifičan kadar i proizvod. Ta ustanova ne može da se prepozna posle promene koju je doživela. Šta je to bilo 2001, a šta je danas! Ja sam tamo na funkciji predsednika UO bio podrška Ivanu Tasovcu i njegovom menadžmentu.
Na kraju, najdragocenije mi je što je predsednik UO Politika a. d. Emir Kusturica. Tome niko nije pridao naročit značaj, otprilike kao i kada je izabran za predsednika kanskog žirija. Kažu: baš nas briga što je Kusta predsednik UO Politika a. d. A to je višeznačan i simboličan potez i za Politiku i za njenog stranog partnera. Očekujem mnogo podrške sa njegove strane. Takvog predsednika neće biti lako iznenaditi.
